Potpuno sam neprihvatljiva za svaku grupaciju, političku i kockarsku partiju, pionirsku organizaciju, čak i za ljute feministkinje. Ne samo što uvek imam radikalnije mišljenje od njih i što me “politička korektnost” ič ne zanima, nego zato što to prgavo mišljenje uvek izlanem. Nedavno sam na fb okačila fotografiju sa morske obale. Muškarac se sa detetom brčka u moru a žena mu u crnoj dželabiji stoji na obali. Najdeklarisanije feministkinje su je komentarisale sa “Njen izbor!” Kakav njen izbor, bre! Nego je nad njom teror, prodao je otac barabi, ali su femine korektne i tolerantne pošto se tu verovatno radi o nekom arapskom nafta-šeiku sa kojima su bogati globalisti ko rođena braća po pohlepi. Ziher se radi o ljupkom Arapinu jer zli Avganistan nema more!
Ipak te avangardne proameričke gospe uredno čitaju moje tekstove, mada me nikad ne bi primile u svoje redove (pošto tamo ima i neke love, nedeljive…) Često smatraju da bih ja morala da reagujem na nešto što se njima uopšte ne sviđa, kao kad je ono Lane Gutović vređao žene pogrdnim izrazima iz Vukovog rečnika. Meni je Lane bio duhovitiji od njih (što nije ni teško) a i Vukov rečnik više poštujem, pa nisam htela da reagujem. Zameriše mi strašno, ku*ac me zaboleo baš onako, jako.

Jednom me nazvala jedna. Nemam pojma kako se zvala, mada se predstavila tako kao da bih ja to obavezno morala znati. Ovde Ta i Ta!
Kao da je Merilin Monro ili Golda Meir, daleko bilo.
- Jeste li pročitali tekst Toga i Toga u Tim i Tim novinama?
- Nisam. Ne znam ko je lik, a ni novine odavno ne čitam.
- Poslaću vam. Pročitajte obavezno.
- Zašto?
- Zato što je odvratan!
- Po čemu sudite da bih ja čitala nešto odvratno? Nisam mentalni mazohista. Ne čitam ni dosadne a komoli budale.
- Ali on je uvredio čitav ženski rod i vi treba da mu odgovorite na vaš prgavi način. Mene je užasno iznervirao, mrcina jedna! Vaš odgovor mi bismo objavile u Ovim i Onim novinama. Na naslovnoj. Ja sam glavna urednica.
- Pa odgovorite mu vi, kad ste ga već pročitali i već vas je iznervirao.
- Vi ćete to bolje i zajedljivije! (gle komplimenta! Bogtejebo ludu!)
- Opa! (isprgavim se malo) Da li vi to od mene poručujete pljuvačinu na frika za koga me inače boli đoka?
- Paaa moglo bi se i tako reći… ali kad pročitate neće vas više boleti đoka nego mozak i cela glava. Toliko će da vas razbesni...
- Kad mene neko razbesni to obično više košta mene nego njega. Znate, ja sam kolerik i Lav. Skoči mi puls i pritisak. Moj bes je užasan i loše mi utiče na stomak. Opasan je za moje zdravlje lavlje, zato izbegavam sve što može da me načne…
- Ali nama bi ovo mnogo značilo.
- Koliko mnogo?
- Kako to mislite?
- U markama. (nije još bio evro. Jednom davno me je glumica ASN naučila da, kad hoću da odbijem neki poslić samo zatražim ogroman honorarčić i - ljudi odustanu. To uvek upali!)
- Ne razumem.
- Koliki ste budžet predvideli za ovu porudžbinu? Da ja dakle čitam nešto što me ne zanima, da dozvolim da me to gadno iznervira i...
- Pa... nismo predvideli ništa...
- Šalite se? Niste predvideli ništa?
- Mislili smo da pišete iz iskrenog uverenja, a ne za proklete pare.
- Ja pišem iz svog iskrenog uverenja, a da bih pisala iz vašeg, treba da se ozbiljno nagutam govana... a to bi dosta koštalo...
- Paaa... kolko vi tražite?
- Ja ne tražim ništa, vi tražite! Dakle, šta nudite? Za to što tražite.
- Neeeznam. Morala bih da se konsultujem...
- Osim toga, baja bi mi sigurno odgovorio i naguzio me javno za sve pare. Čitav mačo lobi bio bi na njegovoj usranoj strani a ja bih trebala da istrpim još i ljigavi medijski linč, da uđem u ko zna koliku polemiku... Zašto ćutite? Nije vam to palo na pamet?
- Pa… zapravo jeste.
- OK i šta mislite koliko vredi to da ja pročitam neku tabloidnu brljotinu koja će me izbaciti iz ravnoteže i razbesneti toliko da gurnem nos u đavolovo dupe i pojedem gomilu balege? Sve to - umesto vas!
- Pa nismo baš tako mislili...
- A da li vam je sad jasno zašto neću?
- Ne znam, moram da popričam u redakciji...
Mada sam joj rekla da nema potrebe za pričom, jer ne želim da im pišem, ona me je ipak pozvala već sutradan sa predlogom.
- Je l’ vam dosta 400?
- Čega?
- Pa tražili ste marke.
- Nisam ja tražila, vi ste!
- Dobro, jel' dosta 400?
- Možda... imam jednog maloletnog komšiju, ali bije ko punoletan. Mogu da ga pitam bi li on sa pajtosima malo izbubrežio tog vašeg medijskog bezobraznika s onom bezbolnom palicom, za te parice, hoćete li?
- Jel' vi to mene zajebavate?
- Naravno, uživajte! - i spustim joj slušalicu.

Posle su sa svih strana do mene nadirale glasine kako me časna urednica opanjkava svud u svakoj prilici, svim sredstvima svih svetskih lažova. Kulirala sam neko vreme a onda sam, potpuno bez veze u neki humoristički tekstić ubacila proveren podatkić, kako časna i velika feministkinja renomirana urednica, kod kuće pokorno prima fine batine od svog balkanskog muža i krije to od komšiluka ko zmija noge. Kazala mi njena komšika, moja frizerka. Posle toga me više nije pomenula nikakvim povodom. Umukla. Decenijama kasnije nas je neko lično upoznao. Mali je grad Beograd. Nije me se setila. Zaboravna žena. Beše u dubokoj crnini, tugujući za mužem, pukovnikom policije. Zaboravila i batine. Toliko je ona želela da svi veruju kako se ona „ostvarila kao supruga“ kad se već nije „ostvarila kao majka“. Zbilja je ličila na Goldu Meir i skoro da sam razumela gospodina pokojnika... Malo sam maligna, jel'da? To mi je od medija.