Dok šnjuvam i njuškam po maloj lokalnoj biblioteci, šta bih možda mogla da pročitam, ako nema mrav-slovca, iza mene glasno teče ovakav dijalog:
Gospođa (nervozno): Nađoste li me u tom vašem sokoćalu?
Bibliotekarka: Evo našla sam vas, najzad.
G: (prgavo) Hvala Bogu, da i ćorava koka nađe zrno!
B: (strpljivo) Gospođo, vi ste knjigu uzeli 2019. godine...
G: ( ljutito) Pa šta?!
B: ( uljudno) Pa čitali ste je 4 godine!
G: A šta se to vas tiče?! Ja čuvam unuče, i ne sedim tako zaludna ko vi što ne radite ništa!
B: Stepski vuk nema ni 200 strana.
G: Ova ima možda 500.
B: (malo načeta) Gospođo, vi ste pozajmili knjigu Stepski vuk, Hermana Hesea, a šta ste mi ovo vratili? Na-to pi-caj-zla (iju!) Je-le-na Mi-lić Dr Vojislav Šešelj?! Svašta.
G: Pa šta fali? Još je i deblja i veća! I nova novcata. Nenačeta. Tvrdi povez. Kožni sa zlatotiskom. Pogledajte samo kvalitet hartije!
B: Slušajte, vi ste pozajmili Hermana Hesea i njega nam morate vratiti! Ako ste knjigu izgubili, treba da kupite drugu i donesete nam...
G: Pa drugu sam vam donela! Šta 'oćeš? Jedva sam je doteglila.
B: (ledeno) Morate nam doneti drugi primerak Heseove knjige Stepski vuk A NE BILO KOJU DRUGU KNJIGU.
G: Zato što je vama draži nekakav Englez od našeg čoveka i narodnog poslanika?! I Haškog mučenika!
B: Hese je Nemac. Nije Englez.
G: Još gore! Sram vas bilo! Uostalom, kolko košta taj Švabo? Evo vam pare, pa ga vi sami nađite i vratite u rafove ove vaše buđave biblioteke.. Nemam ja vremena da se vucaram po knjižarama, ko vi. Kol'ko košta?!
B: Neću ja da se „vucaram po knjižarama“ šta vam pada na pamet!? A što se novaca tiče u centrali će vam obračunati 4 godine zakašnjenja po 10 dinara za svaki dan i poslaće vam računčić na kućnu adresu...
JA (moram da se umešam, da ne bih progovorila na dupe): Evo ja mogu da vam kažem okvirno, gospođo. To vam je 14 610 dinara neto, do danas. A kamatu ne znam da vam izračunam, ali biće prilična...
G: Iju! Pa to je pola moje penzije! A šta se ti trpaš matora veštice? Ko tebe šta pita? Baba, pa se trpa u tuđu svađu! Prisluškuje pa se uvaljuje! Strahota i sramota! Nemoj sad da te mlatnem ovim Šešeljem po glavi, da te sa životom rastavim. Svi se navrzli na mene, sirotu penzionerku, pa mi ne daju dušom da danem. A i ona moja ćerketina, em joj čuvam onog antihrista od deteta, lakše bi čuvala vreću buva, em joj kuvam i perem, em joj donosim i vraćam knjižurine, da joj stoje na radnom stolu kad naiđu partijske kolege, em ću sad još da joj plaćam i kazne sa kamatom, more nosite se svi vi u finu vaginu materinu !!! - i pobeže bakica u finu vrućinčinu.