Za one koji nemaju pojma: Turske gaće su relativno staromodan odevni predmet, iz kategorije ženski donji veš. Najčešće su bele boje, (mada sam ja jednom davno U Beloj Crkvi, ili u Bečeju? u fabričkoj prodavnici kupila 20 krvavo crvenih i 10 šerpa plavih, koje nisu puštale boju i trajale su decenijama!) Ovaj veš je napravljen isključivo od pamuka, može da se iskuvava i, ne daj bože pegla, ako ste baš perverzna. Iz gore navedenog, a primenom prirodne inteligencije, možete zaključiti da Turci ne nose turske gaće. Kao što ni Španci ne nose Španske čizme. Zovu se „turske“ jer se u Turskoj proizvode. Nose ih obično seljanke i pripadnice bejbi bum generacije koje „ne vole kad mi gaće uđu, di već uđu, te što vode brigu tuđu, košticu u štrudli od višanja“ kako je pevao (i peva!) naš veliki pesnik Đorđe Balašević. U Srbiji se kupuju uglavnom u sitničarnicama „sve za dolar“ u kojima nema ništa za dolar, ali se tako zovu da bi se odalo priznanje dolaru, kao svesatirućoj moćnoj moneti. Mogu da se nađu i po većim pijacama, ako vam nije blam da tamo kupujete gaće i nosite ih u kesi sa salatom. Možete zamoliti muža da vam ih kupi na pijaci, pred preprodavcima paradajza, pa ćete saznati koliko vam je muž samouveren i hrabar. Dobro, nema veze, možda je senilan. Priznaćete da je prilično nelogično nositi u Tursku, turske gaće pa ih tamo prati i sušiti na balkonu hotela sa 4 zvezdice. Logičnije je da ih kupite u Turskoj, gde su toliko jeftine (kad su kod nas 150 dindži) da ih možete pretvoriti u jednokratne, pa ih ne morate ni prati. Kad smo mi bebibumerke bile mlade postojale su jednokratne gaće za putovanja, od papira, pored kojih vam nije ni trebao toalet papir. Nego upotrebiš jednokratne gaće. Kupovale su se upakovane po 6 komada, ali nisu se zadržale na tržištu. Devojke su samatrale da nisu seksi, a momci su ih obožavali. Posle bi se hvalili pajtosima „pocepao sam sve na njoj!“ a on pocepao papirne gaće... Muška posla! Šta se čudite, mi smo bili junaci, prvoborci seksualne revolucije!? Ove gaće neki tangeljupci zlobno zovu bubreguše, jer su zdrave i štite bubrege od prehlade, dok ih neznalice istorije zovu još bezveznije „skojevke“. Skroz netačno, jer mi nismo bile skojevke, nego naše majke! Ja znam da je klincima sada jako teško da savladaju istoriju, jer se menja na dnevnopolitičkom nivou, ali podatak da bebibumerke nisu mogle da budu skojevke, biste ipak morali znati. Kad smo stigle u Alanju prvo smo ispotiha zagledale radnje, ali nigde nije bilo traženog, potrebnog artikla, koji smo mi donele iz domovine u zanemarljivom broju. Na koncu smo se raspitale u hotelu, kod jedne smpatične Makedonke ili Bugarke, koja zna pet-šest jezika, pa su je zaposlili kao davaoca informacija, pošto oni slabo spikaju evropejske jezike. Istina bio je jedan recepcioner koji je znao ruski i srpski i još jedan koji se tripovao da zna engleski, ali tema nam je bila pomalo nezgodna za spiku sa mlađim muškarcima. Makedonka nam je objasnila da je videla fine u jednoj podalekoj radnji, ali tamo su prodavali neke preskupe, svilenkaste, napravljene od bambusa. Iz Srbije smo dobile informaciju od jedne Kanađanke da se te bambusne istope u trećem pranju. Dakle ćorak! Najzad smo stidljivo pitali Bugarku gde im se nalazi pijaca (koju sam ja ionako htela da vidim, moj stari je uvek išao na pijacu u nepoznatim čaršijama da vidi kako živi narod). Rekla nam je da je jako daleko iza stare luke i da se tamo prodaje samo povrće i voće, jer je sve ostalo, uključujući i turske gaće zabranjeno još u doba korone! Stvarno ne mogu poverovati da su Turci znali, da se korona zapravo prenosi njihovim gaćama a da to saznanje nisu obnarodovali celom usranom i prestravljenom svetu! Obaška mi krivo i strašno sam besna što smo morali da nosimo jbn maske, koje nas nisu ni štitile od turskih gaća!