Vidim opet igraju Nušićevo Sumnjivo lice u Hrvatskom narodnom kazalištu u Osijeku, pa se setih da sam tamo režirala npr. 1979 njegov SVET, lepu predstavu od koje mi je ostalo par pričica.
Prvo, kako smo se super igrali sa dekorom! Žak Kukić, koji mi je na FDU predavao scenografiju a ovde je radio - i ja. Tražila sam da mi za drugi čin, kad u kuću navali razni Svet (da gleda devojke za udaju pa im uz to pretumbava čitav život) Žak napravi skroz novi dekor, šašav, moderan i strašno neudoban, a da svaki komad ima svoj pandan u prvom činu. Umesto kanabeta napravio je dvosed u obliku upijača gde mogu sedeti dvoje samo ako skupa sednu i ustanu, inače jedan padne. Umesto očeve fotelje za dremku, previsoka barska stolica, na koju se ne možeš popeti bez domaćinove pomoći. U prvom činu bio je i starinski sat veličine ormara, u koji se moglo ući, pa ‘ajd’ smisli nešto luđe za drugi čin! Kaže Žak: “ Smislio sam, nema sata! (ja režim) Zapravo ima ga negde gore ali se ne vidi. Vidi se samo ogromno klatno koje, kad sat zazvoni, proleti scenom.“ Super sam se provela ražirajući taj sat! Prvi put kad zazvoni, obori sve glumce na pod. Drugi put, oni što su to već doživeli sami se preventivno bace, a klatno obori samo nove. Treći put svi legnu, a klatno ne prođe, jer - pokvario se sat. Umesto zavese bila je prozorska firanga, koja je umesto alki visila na hulahopovima, a na zadnjem zidu rastao je drugi prozor. Tako das u podkraj predstave neki prolaznici šetali kroz sobu i vozili bicikle između dva prozora. Izvela sam još tada na scenu lgbt populaciju u vidu tandema provodadžiki od kojih je jedna startovala tatu, a druga majku devojačku. Tu lezbo damu igrala je sjajno prvakinja Ružica Lorković. Kćeri udavače su igrale Ana Bikić i Aleksandra Saša Nikolić.
Nastao je problem kako zameniti čitav dekor za kratko vreme (ne volim da publika sedi u mraku) pa sam sve scenske radnike "doterala" (malo!) u ulične barabe i oni su ušli baš kao ulična banda, sa cigarama u zubima i dovikujući se nerazumljivo sve razvalili i dovukli drugo.
Kućedomaćina je igrao Frano Krtić, ženu mu Mira Brlek, ali je u ulogu kućnog prijatelja uskočio jedan momak, pošto se njihov vršnjak bio razboleo. Uprkos trudu, momak je pored dvoje zrelih prvaka i odličnih komičara ipak izgledao kao pile. Na generalnoj probi pitam Žaka:
- Jbt jel tebi dosadno?
- Jeste.
- Da štrihujem?
- Ako se ne bojiš da će te pojesti...
Tekstovi su tada bili šapirografisani na debelom papiru, knjižurda od 200 strana, kucanih lica, replica i napomena, sa proredom. Zaustavim lepo probu i izbacim sve od treće do trideset i šeste strane. Ostavim samo gole informacije i veliku proslavu mačkovog rođendana. Glumci, zamalo digli ustanak, odbranio me baš taj mladi glumac čiju sam ulogu od treće glavne pretvorila u epizodu. Ali je predstava prodisala.