Došao jednog dana moj tata kući, fasciniran.
- Evo sad sam sreo u tramvaju čoveka od 2 metra i 12 centimetara!
- Ih, baš 212, kao Atelje 212, kako znaš?
- Pa pit'o sam ga...
- Nisi valjda?! - zabezeknem se ja!
- Vala jesam! Pun tramvaj bulji u njega, on se zgrbio da ne razbije glavu o plafon, il' o one šipke rukohvatne, svi gledaju zabezeknuto i podgurkuju se, a niko nema petlju da pita...
- Pa se ti naš'o da uvališ čoveka u što neprijatniju situaciju!?
- Zašto neprijatnu, kao da on ne zna da svi bulje?! Ja lepo ustanem i kažem. „Sjedi ti mladiću, da ne razbiješ glavu tamo gore!“ Neka, hvala, kaže on... „Ama sjedi slobodno, ja silazim sad.“ I on šta će, sjedne. Kad je sjeo, taman je bio moje visine, a ja se onda odvažim i pitam:„'Ajde reci ti meni koliko si nakupio tih centimetara u vis?“ A on se nasmeje, pa mi kaže. „E, svaka ti čast! kažem ja i izađem kod naše pošte...“
Moj Ljupče je bio apsolutno otvoren i direktan, al' su mu to praštali svi, jer je bio jako simpatičan. Možda 3 decenije, posle ovoga, doživela sam i ja sličnu situaciju. Obilazile smo Ruža i ja neke lepe „destinacije“ po Turskoj, pa se tako nađosmo kod nekog visokog vodopada, negde u blizini Antalije. Penješ se kao ne deseti sprat nekim stepenicama do vrha vodopada, a svako malo ima kao neka terasica, odmorište, sa koga možeš da mu se diviš ili da se slikaš. Penjemo se mi i polako psovuckamo, kad na jednom odmorištu slika se grupica Japanaca. Kinezi tada još nisu putovali po svetu... Vidim gledaju me začuđeno i domunđavaju se nešto. Imala sam neku ravnu haljinetiu dugačku do sandala, pa sam im valjda zato izgledala još duža i viša od Ruže, koja je slične visine. Zbog toga su valjda odabrali mene, mada je Ruža bila lepša. Nekako mi objasne da bi se slikali samnom, i šta da radim? Prevalili ljudi pola Zemlje, kako da ih odbijem? Okupiše se oko mene kao pilići oko kvočke, stvarno retko da je nekom uvo do mog ramena. Uvališe Ruži da nas uslika. Bilo mi je malo neprijatno, a posle mislim, šta me briga, ko god me tamo u Japanu vidi, misliće da sam Turkinja.
Kao da oni znaju gde je Srbistan. Tako Turci zovu Srbiju...