Kažu da postoji laž, velika laž i statistika. E, pa ta treća navodno kaže da samo 8% stanovništva planete Zemlje ima siguran (ili relativno) PRISTUP PITKOJ VODI I HRANI, bezbedan (ili bar zamalo) KROV NAD GLAVOM, redovan (ili čest) PRIHOD DOVOLJAN ZA OPSTANAK, slobodan PRISTUP MEDIJIMA (ne znam za koji Q ?!?) te OBRAZOVANJU, ZDRAVSTVENOJ I SOCIJALNOJ ZAŠTITI (za zlu ne trebalo) OSTVARENO PRAVO NA RAD I ZARADU (ili penziju, rentu...) DA ŽIVI SLOBODNO I U MIRU (što je jako klimavo i lomljivo). Te mnogobrojna LJUDSKA PRAVA ( od kojih je danas izforsirano samo ono na seksualno opredelenje). Pravo na versko i nacionalno opredelenje jeste deklarativno ali je odveć relativno. Ako decu krste već kao bebe, ili sunete kao male dečkiće, to nije slobodno opredelenje nego lov na nevine dušice, koji vrše mnoge priznate religije i crkve. Uz pomoć već ulovljenih roditelja. Kinezi su navodno zabranili takav lov, i kod njih može pristupiti crkvi tek sa 18 g. Nacionalnost se nasleđuje po ocu i deca će moći da je biraju tek ako ikad budu mogli da biraju oca! O glasačkom pravu koje se reklamira i zove demokratijom (do jaja!), neću da divanim, jer je to samo još jedno nadljudsko pravo na silovanje masa u zdrav mozak!
Ako na Zemlji trenutno ima oko 8 MILIJARDI LJUDI, kalkulator kaže da 8% iznosi 640 MILIONA SREĆNIKA koji imaju sve ove osnovne benefite. Koji bi trebali biti civilizacijski minimum, umesto potrošačke korpe. Jer mi nismo ovde da trošimo, nego da živimo. Na žalost ima ih čak 10 puta manje nego što bi trebalo da ih bude, da bi ovaj svet opstao!
Možda mislite da to nije tačno, i da samo u velikim gradovima ima puno više tih srećnih pripadnika niže srednje klase, ali je pretpostavka majka zajeba! U najvećim gradovima ima i najviše beskučnika. Kažu npr da je zbog prelaska Amazona u Sijetl mnogo pripadnika srednje klase, čak i parovi koji oboje rade, ostalo na ulici. Jer je najamnina toliko skočila da je više nisu mogli plaćati. Pošto su “Amazonci” pohrlili u Sijetl sa svojim finim prihodima i naselili se u “njihove” stanove. Kojima je, shodno potražnji, naglo skočio zakup. Kažu takođe da u najvećim metropolama postoje firme (i vlasnici) koji izdaju po 20 000 ili više stanova, pa ako oni iz nekog zgodnog razloga (profita!) mognu da dignu cene, eto vam još 20-40 000 friških beskućnika. Naš ministar Mali sa svojih 20 gajbi u Bugarskoj, je sitna riba u odnosu na te zapadnjačke mega-rentijere.
U Beogradu, gde srećom još nema takvih stambenih veleposednika, uvek je bilo “karton sitija”, “cigan mala”, “jatagan mala” i sl., ali nikada toliko puno kao danas. Samo oko Karaburme postoji nekoliko divljih naselja, koje zovemo moderno “favele” kao latinosi. Između Kare i Malog Leskovca (koji je sam po sebi veliki divlji sokak) ima romska favela koju čuvaju čopori uličnih pasa. Nema šanse da prođete kroz nju! Njihovi stanovnici pak vozikaju se na svojim motokultivatorima (sve sa dečicom) tražeći po kontejnerima sekundarne sirovine. Niko ih ne dira čak ni kada ubace dete u kontejner da “pročeprka” a kamoli kad idu jednosmernom ulicom u suprotnom pravcu. Običnom Karaburmancu, naplatiće ozbiljnu kaznu ako u kolima ima dete nevezano u obavezno skupo sedište... Jedan slovenački biznismen iznajmio je stan u blizini i “doživeo civilizacijski šok kad ih je video” kaže on. Ja sam taj civilizaciski šok doživela još pre 30 godina kad sam gledala dokumentarac o tome kako su Slovenci prognali iz svoje dežele zadnju romsku porodicu... Malo dalje prema Višnjičkoj banji pre deceniju-dve raseljeno je na hiljade Roma koji su živeli na NBG pored Studentskog grada. BG je platio i organizovao preselenje, zbog neznanog investitora koji je tu naumio da zida stanove i izprofitira malo. Kreditom od EU grad BG je kupio dosta jednosobnih “kontejnera” gde je naselio Rome. Posle je gradonačelnik rekao da su po komadu plaćeni 10 000 eu. Za tolike pare mogli su ljudima kupiti kuće sa okućnicama u praznim selima i naučiti ih kako da prežive od svog rada, a ne sa deponija. Ova naselja nekad imaju struju (nelegalno) ali vodu obično ne. Bio je jedan bukvalno “karton siti” pokraj luke, nizvodno od Vilinih voda, u pesku kraj Dunava. Dunav mu je bio voda ali struje jok! Njima je onomad američka ambasada napravila dečije igralište, kao najbitnije, tako tu u pesku! Humanost, do bola!
Nasuprot fensi Beogradu na vodi (BGna H2O, koji navodno grade Arapi) nalazi se takođe ogromna favela u koju se čak i policija boji da uđe. Da njeni stanovnici ne bi prelazili Savu onim starim tramvajskim mostom i čeprkali po praznim kontejnerima BG na H2O (jer tamo slabo ko živi) prethodna gradska vlada je smislila da most premesti na livadu kraj Muzeja savremene umetnosti! Sreća da je ta vlada otišla na važnije državne funkcije a ova nova, tehnička, valjda neće sprovesti to genijalno rešenje: Most na suvom! Ne bih razglabala o mnogobrojnim sirotinjskim naseljima širom Latinske Amerike, Afrike i Azije u kojima srećom nisam bila, ali na osnovu onoga što znam mogu da poverujem da ima samo 640 miliona ljudi koji imaju ono što je statistika smatrala normalnim za život. Od njih treba odbiti sve one gradove koje je pre par godina srušio potres u Turskoj, sve koje je iz Maroka odnela poplava u okean i sve koje su u Palestini, Siriji, Jemenu, Somaliji, Ruandi itd. razrušili borci za krvavi i usrani profit. Ili akcija protiv nadirućeg fašizma, kao u Ukrajini. Da ne govorimo o milionima izbeglica i migranata koji nadiru ka EU (koja traži da ih mi zadržimo u SR npr!). Bizarna odluka EU da prima samo političke migrante ali ne ekonomske (koji beže od sirotinje i gladi) jer je valjda bolje biti zapadnjački istomišljenik, nego biti gladan!? Srazmera je vrlo promenjiva ali ipak prilično jasna: Ako 640 miliona ljudi živi u nesigurnoj situaciji da su im trenutno zadovoljene osnovne potrebe, onda to znači da preko 6 milijardi ljudi danas živi ispod granice bede i dostojanstva, često na rubu gladi.
Sa duge strane postoji samo oko 80 multimilijardera (dakle 10 u svakoj milijardi!), u koje se ako sam dobro shvatila ubrajaju oni koji DNEVNO PROFITIRAJU VIŠE OD 10 miliona dolara! I koji se svake godine takmiče ko je najbogatiji. Osim brige o profitu oni imaju i drugih briga i snova. Jedan planira da do 2050. godine iseli na Mars preko 5 MILIONA Zemljana. Kojih? Ne znam da li je to isti onaj kome je “implodirala” podmornica na dnu okeana i odnela u smrt koznakoliko srećnika što su kupili karte. Drugi kaže da će sve svoje imanje ostaviti dobrotvornim organizacijama. Naravno, tek kada umre. Ako umre. To me podsetilo na, takođe statistički podatak, da samo 6% novaca datih u humanitarne svrhe, dopire do krajnjih korisnika. 94% izgleda progutaju organizacije i ostali manipulativni troškovi ili lopovi. Za tećeg profitnog idealistu kažu da je u brakorazvodnoj parnici izgubio više love nego što JE ZARADIO NA VAKCINI PROTIV KORONE! Eto TO je meni smetalo u onoj smrdljivoj korona pandemiji. Mučilo me osećanje da je to neka profitabilna akcija za smanjenje broja stanovnika i povećanje profita.
U najvećoj sveskoj suprotnosti između šačice multimilijardera, grupe milijardera, njihovih zaposlenika, slugu, bodigarda i srećnh robova, koji bi možda mogli biti ona “poželjna zlatna milijarda” i - ogromne većine od preko 6 milijardi Zemljana koji žive na granici ili ispod granice egzistencije. Svaki dan na Zemlji od gladi umire 24 000 ljudi, od čega 8 000 dece… Dakle, najveća suprotnost je između te dve grupacije. Jedva milijarda koja služi nekolicini “vlasnika planete” i ima svu moć ovoga sveta, protiv preko 6 milijardi koja nema ništa. Jedini logički zakon po kome bi ovi drugi mogli da pobede je Zakon prelaska kvantiteta u kvalitet... ako još važi.
Da li je realno verovati da 640 miliona pripadnika nižeg srednjeg staleža mogu da budu tampon zona između njih? Pogotovo što je viši srednji stalež na strani bogataša, tj vlasnika planete...