Pozvala me drugarica na kafu. Nemamo više puno dodirnih tačaka. Ona je već baka i stalno me zapitkuje zašto ja nisam još baka, kao da ja kasnim sama sebi da rodim unuče. Ipak, pošto mi je draga, nađem termin za tu kafu, najavim se dan ranije, kupim čokoladu i stignem, po dogovoru. Tačno u minut... Ona turi džezvu na šporet, Razmenismo par rečenica. Voda ne beše još ni provrela kad je njoj zazvonio mobilni telefon. Ona se javi i poče da ćaska. dok je raspremala nešto sa stola, dok mi je iznosila neke sitne kolačiće, pa dok je zakuvavala kafu, pa dok je razlivala u šoljice... ćaska li ćaska. Ja sedim ko budala jedno 10-15 minuta. Čekam da završi razgovor, a život mi prolazi. Mada nemam više vremena, što bi rekla Desanka Maksimović...

Kafa se hladi a razgovor glupi teče. Teško da postoji dosadniji... Onda mirno ustanem, mahnem i veselo kažem: Odoh ja kući da te nazovem, 'ajd' ćao! - I odem. Posle ispalo da JA imam nezgodnu narav!