Bila sam se zabrinula da mi se srozao nivo tolerancije na ljudsku glupost, koji mi je oduvek bio nizak. Prebrojim one koje sam blokirala za malo više od godinu dana koliko pstojim na Fb. Skoro 50 totalno blokiranih i skoro 40 kojima sam blokirala poruke. Ne znam jel to puno ili malo?

Među prvih 50 nisu mi svi bili prijatelji. Prvo sam bloknula nekog ludog mačkomrza što je pretio da će doći i pobiti moje ulične i kućne mačke. Muža neke moje davne poznanice, nadam se da nije imala posledice zbog tog bloka. Zatim neku jadnicu koja mi je iz kontre komentarisala svaki post stalno tvrdeći da se ona mnogo bolje seća mog detinjstva od mene, da me je odmah prepoznala a ja nju ne mogu (kako ću kad nema profilne ni kavera?)  i da se mi iz pozorišta samo pravimo fini, a ovamo psujemo ko kočijaši. Ma ko se pravi fini, pička ti usedelička! Zatim su se navadili neki nacoši i fašisti raznih boja i fela, fanatici, lunatici, agitatori, botovi i drugi skotovi, takođe po komentarima. Mislim da je njih bilo najviše, ali istaknuše se i misionari da mi spašavaju dušu od smaka sveta, jer će samo oni da prežive i ja ako im se pridružim... Što bi rekla moja mama još pre Fb - Zašto li misle da bih ja želela da preživim sa njima, ako svi ostali izgnu? Rađe biram mrtvo društvo!

Od zanimljivih Fb prijatelja blokirala sam jednu fotografkinju, koju možda nisam morala da me nije iznervirala. Uslikala neku prilično oronulu četverospratnicu sa radničkim stanovima i napisala “Favela”. Objasnim joj da je favela neplansko sirotinjsko naselje, a ovo je bila planska socijalistička zgrada, koja je samo oronula i propala pod najezdom zverskog kapitalizma.

Ona kaže: - Pazi ti sa tim imperativima! -

Jbt. ne zna šta je imerativ i još preti!

- Ovo ti je imperativ: - Odjebi! - napišem i bloknem. Pusta igra reči.

Nikad nisam blokirala nekoga koga znam od ranije. Nasuprot tome mene su blokirali neki iz predFb istorije. Prvo žena koja mi je pre pola veka, dok još nisam znala da kucam niti sam imala mašinu, kucala maturski rad sa temom Islamska umetnost. Bila je starija sestra moje prijateljice, a sećam se da je kad nam je stigla na vrata rekla mojoj mami - Ja sam Blanka! - umesto Ja sam Nataša. Blanka joj je bila mlađa sestra. Slučajno sam je našla na Fb tražeći Blanku i ona je prihvatila prijateljstvo, ali me je ubrzo blokirala zbog nekog komentara koji je stavio jedan glumac, moj kolega iz generacije, a ona je smatrala da ja nisam ni dovoljno brzo ni dovoljno oštro reagovala na njegov komentar. Tvrdila je da “Ovdje nema nacista!” tj u Varaždinu. Možda zbilja nema, ne znam, ali meni je izgledala prestravljena ta reakcija. Ona je naime Jevrejka. Bloknuo me jedan glumac što je baljezgao bez veze a ja mu kazala neka se otrezni. Zatim i jedan pradavni kolega iz “Ježa” zbog moje fakat prgave reakcije na njegov “izveštaj” sa Ježevdana, na kome su dvoje divnih glumaca čitali moj tekst, a on ih prethodno doveo u nezavidnu situaciju. Istina je da sam reagovala prgavo bila sam besna, a on je sujetan, i morao je da me blokne. Dobro sad bar ne moram više da mu šaljem svakog meseca dobrovoljne, besplatne priloge za “Jež”, kome smo čuvali tradiciju.

Bloknuo me i kolega sa faksa koji mi je prvo tražio da mu napišem prikaz knjige, jer je on počeo da čita Prilepina zbog mojih prikaza. Lepo, samo ne znam zašto je mislio da ću ja o njegovoj knjizi pisati kao o Zaharu Prilepinu? Izbegavala sam, vadeći se na sitna slovca (istina!) ali je ispalo da ću zeznuti urednika časopisa koji je ostavio mesto za taj prikaz. Napišem. Na svoju i njegovu nesreću u biografiji, na kraju, saznam da je on dvostruki doktor dramskih umetnosti i jasno, proglasim tu titulu najboljom anegdotom u knjizi. Jer je to tako. Pitam se ko je smislio idiotsku titulu doktor dramskih umetnosti? Dr je naučnička titula, nije umetnička, a on nije čak ni umetnik, već organizator, tj marketing, odnosno menadžment, produkcija… kako je ta zanimljiva katedra na kojoj danas on predaje, menjala profil i ime. Zove me urednik, kaže nije kolega ništa kriv, tako se to zove! Nisam ja ni napisala da je on kriv, nego je baš to ime problem, a krivo je ono akademsko telo koje je titulu smislilo i dodeljuje je... Kolega zna ili oseća da sa tom titulom nije sve ok, čim on ne stavlja dva doktorata uz svoje ime… ali dr je dr, a sujeta je ipak sujeta, on se na me ipak naljuti i - blokne me. Jednom smo se ranije već bili malo zakačili kad mi je on prigovorio moju navodnu jugonostalgiju, a ja mu rekla da je Jugoslavija bila jedina zemlja na svetu gde si mogao da siđeš sa planine i postaneš profa univerziteta. On shvato lično. Nisam saznala ko je autor nazva doktor dramskih umetnosti, ali i dalje mislim da je idiotski davati takve titule na elitnom, najskupljem umetničkom fakultetu, a okolo se proseravati po medijima o doktoratima na privatnim fakultetima. Čula sam da postoji i doktor scenografije koji nikad nije ni jednu napravio, pa doktori bezbednosti… zbog kojih smo ovako bezbedni. Fakulteti lepo zarađuju od doktoranata, nauka je nauka ali u kapitalizmu je ipak najvažniji Bog-profit.

Jbg, kad govoriš ili pišeš ono što misliš uvek se nekom zameriš. Pitala sam jednu dobru staru prijateljicu, inače feministkinju, da li sam ja zbilja konfliktna ličnost i ona mi kaže. - Paaa… jesi! Znaš onda kad sam počela da ti pričam kako mi je muž startovao komšinicu i… A ti si odmah zalajala:

- “ Neću da slušam ta sranja! Izdržavaš šepavog parazita od 74 godine i još oće da te vara! Menjaj ga za dvojicu od po 37, pa ću da te slušam!” Jesi, brate, ti si konfliktna ličnost, nisi ni malo tolerantna. Meni je njega žao i…

Idi bre ženo u svoj feminizam!