Vraćam se prekjuče sa pijace Homoljskim ćoravim sokakom i pukćem pod teretom. Više pod svojim nego pijačnim. Gledam smerno u asvalt jer me svako malo zvekne neki odblesak sunca, od auta, od prozora ili retrovizora, u zloj nameri da me još više oćoravi. Te tako kraj kontejnera opazim tri skroz nove debele knjižurine u tvrdom povezu sa zlatotiskom. Očigledno nedeflorisane! Slaba sam na kombinaciju knjiga i kontejnera još odkad sam onomad ispred Doma pionira videla kontejner prepun knjiga, pošto je tadašnji ministar, inače glumac, izjavio da je prošlo vreme knjiga i došlo digitalno doba... pa neko iz biblioteke pohrlio da baci knjige. Tamo su bili klasici, a ovde vidim umotvorine Dr Vojislava Šešelja, luksuzno izdanje, tvrd povez, zlatotisak, papir najskuplji. Prva se zove „ Nato picajzla Jelena Milić“. Ok evo priznaću da mi se taj naslov ipak dopao zbog svoje preciznosti, bila mi je gospa u televizoru, ali mi nekako više pasuje u Informer, Kurir i slične medije nego u tvrdi povez. I šta se ima o picajzli, pa neka je i nato, ma neka je i ambasadorica Srbije u Hrvatskoj, šta se ima o njoj pisati na preko 500 strana u knjizi veličine Vujaklijinog rečnika?! Druga se zvala „Komunistička kurva ... (zaboravih ime) Vučo“ a treća je bila posvećena nekom poznatom muškarcu sa isto takvim lirsko-tabloidnim naslovom da je „Pederski isprdak... (zaboravih ko). Shvatila sam taj prizor kao metaforu savremene Srbije i slikala bih ga da imam pametan telefon. Ima moja mala krntija kamericu, ali nema kabl za do kompjutera. Zato uprtim sva tri primerka i odnesem do obližnjeg rastinja, pa da se posle vratim sa aparatom. Nit sam mogla da ih nosim duže od 10 koraka, nit sam mogla dobro da ih skembam, ali računam niko ne ide tako blizu grmlja... Mada gledao me neki baja podozrivo. Da li ih je on bacio ili ih je pokupio – pitanje je sad?! Jer kad je moje dete nakon 15 minuta došlo da mi uslika prizor, knjižurina više nije bilo! I sad ja nemam fotku koja vredi hiljadu reči nego moram da vam pišem priču! Izguglam mu knjige, ne bih li upotpunila drugi i treći naslov a iskoči mi jedno 100 naslova!Nisam našla ni jedan od ona tri što su bila kraj kontejnera! Ali sam našla npr ove: Haški denuncijant Tomislav Nikolić, Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića, Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Genšer, Narkomanija Vuka manitoga itd.

Tačnije, videh posle, ima 134 naslova! Ako su svi kao ovi debeli koliko je šuma posečeno?! Koliko košta luksuzan povez i papir, a odakle pare? Ko to čita i kupuje ili poklanja. Cena po komadu je 1840 dinara. Znači da je neko bacio 3 knjige koje koštaju 5 520 dinara! Nadam se da nije kupio nego su mu poklonjene, od partije ili od delije? Potpisane nisu bile. Tiraže ne znam, a izdavač se zove Korisna knjiga. Ne sumnjam da će knjige biti korisne pogotovo ako nastupi ta Putinova zima kojom nam prete. Jednom ovakvom knjigom moći će da se greju čitav dan, svi koji imaju knjigu i pećku na čvrsta goriva. Na drugoj se može skuvati kazan sa 100 sarmi sigurno! Korisno neosporno. Sa sajta izdavača prekopirala sam ovaj tekst: Vojislav Šešelj (Sarajevo, 11. oktobar 1954) je srpski političar, predsednik Srpske radikalne stranke i doktor pravnih nauka. Prof. dr Vojislav Šešelj je jedan od osnivača i predsednik Srpske radikalne stranke od njenog osnivanja, 1991. godine. Više od deset godina biran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Saveznoj skupštini SR Jugoslavije. Četiri puta je bio kandidat za predsednika Republike Srbije. Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade Republike Srbije (1998—2000), a u periodu od 1996. do 1998. bio je predsednik opštine Zemun. Šešelj se od 24. februara 2003. godine nalazi u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, gde mu se sudi po optužbama za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Pušten je na privremenu slobodu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja 12. novembra 2014. godine.

Dakle, autor ovih 134 a možda i više korisnih knjiga, je dugogodišnji poslanik u srpskom parlamentu, haški robijaš, doktor pravnih nauka i profesor! Šta ja posle svega ovoga treba da mislim o prosveti u kojoj je profesor, o pravu gde je doktor, o haškom tribunalu gde je robijaš i o srpskom parlamentu gde je poslanik?
Mogu da mislim šta hoću, ali neću da mi pregore osigurači u mozgiću!