|
„SVI U BORBU ZA PRAVA SOVJETSKIH JEVREJA”
Sergej Dovlatov Naslovni citat je parola sa kojom su pred Karnegi holom dočekali sovjetskog muzičara Spivakova. Ali je ubrzo stigla Liga za zaštitu Jevreja sa parolom “Gubi se odavde agente KGB”. Na sceni su muzičara gađali limenkama sa bojom i vređali ga, ali on je izdržao ceo koncert. Publika izgleda nije znala da je Spivakov isto Jevrejin, zbog čega je i u SSSR-u imao nezgoda, ali ga barem niko nije gađao sa konzervama boje. Možda je ipak bio i doušnik KGB? Beležnice su jako zanimljiva knjižica, sa najrazličitijim vrlo duhovitim beleškama, opažanjima, anegdotama, mikro-novelama, kratkim pričama, aforizmima. Kao npr: “Ubica je poželeo da ostane anoniman.” Kažu da je upravo od ovih beležaka započela Sergejeva popularnost u SAD, jer su ih, kao originalne, objavljivali mnogi časopisi i novine. Dovlatov ipak ne voli što su ga i tamo smatrali novinarem, a ne baš književnikom. Mada je godinama pisao i za novine. Jedina slična knjiga koju sam do sada pročitala bila je naša Prođe pamet ko trešnje, ali se autora ne sećam pošto mi nikad nije vraćena, što je logično za odličnu knjigu. Ovde je Dušan Patić je izabrao jedan deo beležnica, kojih ima 3 toma. Mnoge notice i beleške bave se Jevrejina. Da li je prevodilac izabrao baš takve ili je u sva tri toma sličan slučaj, ne znam?! Knjiga ima dva dela “Solo na andervudu (Lenjingrad 1967-1978.) i “Solo na IBM-u” (Njujork 1979.- 1990.). Svaki, dakle, pokriva po 11 godina života. Da se knjiga zove Beleške a ne Beležnice odmah bih shvatila da se radi o mašinama kojima je napisana, ali pošto pretpostavljamo da se u beležnicu piše rukom, a ne kompjuterom, trebalo mi je 10 minuta da ukapiram! Sjajna je priča o sportisti koji je rešio da prepliva Crno more, preda se turskim vlastim i emigrira u Izrael. Spremio se ozbiljno i zaplivao. Tokom prvih par milja stalno je mislio na farmerke koje je na obali ostavio, nije ih čak nikome ni poklonio. Zato se vratio! Iduće godine iselio se u Izrael legalno, na poziv. Slušajte sebe! Izvrsna je i anegdota o američkom visokom gostu koga je iznenadilo sovjetsko veliko poštovanje i interesovanje za Kurta Vonegata, pa je izjavio da “Kurt dosta izgubi u originalu…” Kao, bolji je u prevodu na ruski ?!? Nije valjda mogao reći da Kurt u USA nije omiljen jer je kritičan prema američkoj politici ratovanja i prema sistemu laži. Njegova Klanica 5 nije ni kod nas više puta izdavana. Samo jednom. Možda u SSSR-u jeste više puta ili pak u ogromnim tiražima kao što je tamo bio običaj? Zapadna civilizacija najviše voli prave disidente sa Istoka (Solženjicin, Brocki, Dovlatov itd). Poseban slučaj je bio Mihail Šolohov koji je prvi pravi i veliki kritičar boljševizma, zbog čega je i dobio Nobelovu nagradu. Kad ju je ipak odbio (možda pod pritiskom komunista) na Zapadu su se proširile priče da je svoju prvu knjigu ukrao sa leša jednog belogardejca! Zapad voli i velike umetnike koji su barem slikovito kritični prema svom matičnom društvu (kao npr. Masrkes, Ljosa, Andrić, Kusturica, pa i Mihalkov do Sibirskog berberina). Da se razumemo: sve su ovo, naravno, veliki umetnici ali su na Zapadu poštovani najviše baš zbog svoje kritičnosti - prema svojim narodima i državama. Treća grupa poželjnih i podržanih stranaca su obožavaoci i epigoni, kao npr Murakami. Zapad voli da je uzor ostatku sveta u svemu, jer to funkcioniše kao dokaz njihove superiornosti. Kao što da na primer nema “divljih Balkanaca” Evropa ne bi bila pristojna i civilizovana (što je, na žalost, samo spolja i samo na sopstvenoj teritoriji! U svim kolonijama ponašaju se kao genocidni narodi!) „Kad je Novi Amerikanac postao jevrejski list, zabranjena je reč svinjetina“ - piše u drugom delu knjige Dovatov. Toliko o slobodama. Za SAD kaže da je najsrećniji što uopšte postoje, ali je veli, vrlo brzo shvatio da je sloboda podjednaka i za dobro i za zlo. S obzirom na to da se ovde, možda malo više nego u drugim knjigama on bavi Jevrejima, izguglala sam da Jevreja i njihovih potomaka ima u USA oko 7 000 000 (oko 2%), a u Izraelu oko 6 300 000. Kažu da ih u svetu ima oko 16 miliona, mada mislim da ih mora biti malo više. U svakom slučaju prilično ih je malo da bi bili tako uticajni i moćni kao što očigledno jesu. Ne znam ni jedan drugi narod koji je iz SSSR-a legalno izvukao svoje sunarodnike i omogućio im uselenje u USA i tamošnju egzistenciju. Zanimljivo mi je da se ruski Jevreji ipak osećaju pripadnicima ruske kulture. Interesantno je, takođe, kako se izdiferencirao pojam emigranta. Dovlatov i ostali koji su legalno, po spiskovima, stigli iz SSSR u USA nisu baš emigranti kao što bi bio onaj momak da je preplivao Crno more. Oni su legalni useljenici, imigranti u SAD (a iseljenici iz SSSR-a). Postoje još i migranti koji su ilegalno krenuli, ali su prećutno pušteni da prođu, kao što danas Evropom putuju, opet sa bliskog istoka, ali ovaj put muslimani. Takođe hamitsko-semitskog porekla. Pošto su svi poreklom sa Bliskog istoka setila sam se da mi je nedavno jedna naša književnica pisala da se iseljava u Izrael, jer ovde jedva preživljava, ali da joj Izraelci traže DNK analizu kao dokaz da je hamitsko-semitskog porekla! Ako ženska nije luda i ako ne laže - onda je to, izvinite na izrazu, ozbiljan fašizam! Što Vedrana Rudan tvrdi odavno i što nije za očekivati od naroda koji je jedva preživeo holokaust. |
