Kapiram ja da i FDU, kao i svi ostali fakulteti želi da još malo zaradi npr na štreberima, pa se poslednjih decenija i tamo može masterirati i doktorirati. Bojim se da je to moguće čak i na privatnim faksovima slične namene, ali nisam istraživala. To jeste pravi način da mladi što duže ostanu studenti. Pre nego što postanu nezaposleni masteri ili doktori. U skladu sa tim aktuelnim visokoškolskim trendom i FDU ima svoje mastere i doktore. To su ljudi koji produže školovanje na "još". Napišu neki naučni rad na neku zadatu naučnu temu i dobijaju časnu titulu mastera ili doktora. Problem pravi PUNI NAZIV OVIH AKADEMSKIH TITULA. I njihovo isticanje. Npr diplomac na katedri organizacije, koja se danas valjda zove produkcija, ali je i dalje jedina neumetnička katedra, može da napiše master rad i doktorat ( ili dvatri), i da time postaje DOKTOR DRAMSKIH UMETNOSTI. Što nije ni Dušan Kovačević, član Srpske akademije nauka! Mladi i ambiciozni svršeni glumac koji nema posla, jer mu niko ne daje da igra, lepo sedne pa napiše master rad (možda da bi se izvukao iz depresije, što jeste bolje nego prozak) i postane Master dramskih umetnosti. OK voleo, seo, napisao pa masterirao. Apsurd nastaje kad on ili ona najzad dobije ili pak uzme, neku ulogu, pa na plakatu piše da igra master dramskih umetnosti (što nije bio ni Zoran Radmilović, a kamoli Paja Vujisić, koji nije bio čak ni student!) Čovek je master, a ja ga, kao publika, nisam nikad čula ni videla?! Do sada su master i doktor bile naučničke titule, a ne umetničke. Onaj ko je smislio doktorate na umetničkim fakultetima morao je bolje da smisli i titule tih doktoranata. Može se možda biti doktor nauke o filmskoj produkciji i dr nauke o pozorišnoj produkciji, ali dr dramskih umetnosti ne znači ništa. Znam da u Americi postoje i postdoktorske studije, ne znam da li se oni tituliraju kao „postdoktori“ ali lično poznam osobu koja je to završila na nekom tamo čuvenom univerzitetu, gde sada predaje. Ćerka je naših velikih umetnika, vrlo je obrazovana, ali je dosadna za sve postdoktorate. Ovo me je podsetilo na vreme kad sam ja diplomirala pozorišnu režiju 1977. pa me par meseci niko nije zvao... Nisam imala pametnija posla, a mrzelo me da se udajem, te pomislih da upišem postdiplomske studije na Istoriji umetnosti. Jer to na FDU još nije moglo. Sa tezom da umetnost postaje sve više... neću da vam odam šta, da mi neko ne drpi moju originalnu tezu. Odem kod sjajnog profesora Lazara Trifunovića, čija sam predavanja rado slušala, i pitam bi li mi on bio mentor za tu naučnu stvar?! Simpatični čovek me pogleda zapanjeno i kaže: - Tema je vrlo zanimljiva, mogao bih da vam budem mentor... ako položite razliku (između dva fakulteta) ali ja ne znam šta će to vama, vi pravite odlične predstave. Gledao sam u Pozorištu Dvorištu. E sad, da li je to bio fini način da me odbije ili mi je razlika koju sam trebala položiti bila prevelika, ili mi je neko ponudio neki zgodan poslić... ne sećam se više... Uglavnom odustadoh i nije mi žao. Sad bih samo imala više materijala i znanja za - zaboravljanje.