Beograd ima dugu i neuspešnu tradiciju antipatije prema neboderima, a pogotovo prema neboŽderima. Ni šest kaplara na NBG nisu bili omiljeni, samo što tada nije smelo da se pisne o tome, zbog komunističkog entuzijazma i Golaća. A posebno zato što su tamo živeli - uglavnom kaplari, što im i sam nadimak kaže.
Sećam se užasa kad je izgrađena CRNA BEOGRAĐANKA koja je na panorami BEOgrada izgledala kao spaljena. Podnosili smo je, kasnije, samo zbog Duška Radovića, koji nam je otuda iz Studija B, svakog jutra govorio DOBRO JUTRO BEOGRADE sa svojim lirskim i duhovitim opaskama. Posle smo okrili odličan restoran na šestom spratu sa slikama Olje Ivanjicki i vidikovac iznad Studija B sa koga sam jednom videla tri duge nad Beogradom, ali kad god sam morala poslovno u tu zgradurinu, bilo mi je neprijatno. Poslednji put sam bila tamo ludačkih devedesetih godina, Kad su nam iz “humanitarne fondacije Kapetan Dragan” tražili prihod od barem jedne predstave. Što sam ja odbila i ponudila im da dovedu svojih 300 štićenika, ratne siročadi, na jednu besplatnu predstavu koju ćemo odigrati za njih. To smo radili rado i često, da se deca malo opuste i raduju. Mi smo zakazali, obavestili ih ali oni prosto nisu doveli decu! Te sam ja, besna, odjurila tamo da proverim kako se to dogodilo. Zatekla sam, u prljavom i sasvim devastiranom prostoru, samo trojicu ratnika kako piju čisteći oružje i nemaju pojma šta ih ja to pitam... Nisam sigurna da je to baš bilo u bivšem krasnom restoranu. Slika Olje Ivanjicki više nije bilo. Nego da se vratim na zgradurine!
Jedan naš glumac, inače oficirski sin, stanovao je u Zapadnoj kapiji na NBG i jednom je bio uhapšen jer je utrčao u lift koji samo što nije krenuo pa je neka cura zavrištala jer je uleteo zadihan... Osumnjičen je za pokušaj silovanja. Što naravno uopšte nije bilo tačno, nego je ako mu lift pobegne morao da ga čeka ko tramvaj bar 20- 30 minuta. Naš glavni električar je, sa porodicom, živeo u Istočnoj kapiji Beograda (one 3 zgradurine na Konjarniku). U stanu na spratu do koga niko sem alpinista nije mogao da stigne peške. Preporodiše se kad se preseliše u prizemlje u Višnjičkoj banji. Meni su za garsonjeru na Karaburmi nudili dvosobnu gajbu na poslednjem spratu solitera kod Pančevačkog mosta, 9 bus-stanica bliže centru. Ne bih pominjala Tobleronku na Bogosloviji, ali bila sam u njoj, bože sačuvaj. Sećam se sveopšteg užasa kad su na Dunavskom keju, između Zemuna i NBGD izgrađene one krasne betonske nakaze do nimbusa (vrsta oblaka). Tamo nisam nikada ulazila, ali su me zvali u usamljeni CK na Ušću. Kazali da su me oni odabrali da režiram... pa se vrlo naljutili kad im rekoh da u mom životu ja biram šta ću da režiram. Posle su me retko zvali da igde išta radim, pa se nisam baš potresla kad im je nato raketa otkinula najviše spratove (moja drugarica gledala sa svoje terase u bloku 29)… A sada je to elitna poslovna zgrada, dobila je i bliznakinju i ogromni tržni centar u podnožju u koji nemam razloga da uđem pošto nemam šta da kupim... Globalizuju nas tako što više ništa nije naše, nego je postal korporativno tj. privatno, i to uglavnom kolonijalno.
Sad nam prodaju muda pod bubrege kako svi jedva čekaju da se usele u onu naopaku flašu što su je zabili u desnu obalu Save čak i u one mega-nakaze gde je kvadrat bog-te-pita-koliko soma evra, (da bi neko kome treba oprao neke pare što, naravno ne kažu). Otuda je divan pogled na ogromnu romsku favelu, na levoj obali reke. Bogati valjda vole da gledaju sirotinju sa visine?! Bukvalno shvatenje elite?
BG/H2O je stara, još socijalistička ideja, baš kao i nova železnička stanica u Prokopu, ali decenijama nije realizovana. Ko je nama kriv što smo tamo zamišljali idilu sa puno zelenila i normalnim, humanim nižim zgradama, a ne profitabilno investitorsko naselje sa zgradurinama za prodaju!?! Novi Beograd sa staklenim soliterima i osmospratnim lamelama nakon par decenija postao je prihvatljiv. Kad je poraslo drveće i zelenilo oplemenivši ga. Ove nakaze u BG/H2O mogle bi ipak postati prihvatljive tek ako bi se oko njih posadili baobabi i sekvoje! Pa, za par stoleća kad drveće poraste, a zgradurine potonu u Savu... Možda bude okej!